Догодило се на данашњи дан – 19. август

БЕОГРАД – Данас је среда, 19. август, 231. дан 2026. године. До краја године има 134 дана.

14. – Умро је римски цар Октавијан Август, усвојени син Гаја Јулија Цезара. Годину дана после убиства Цезара, 44. пре нове ере, као командант сенатске војске потукао је код Мутине Марка Антонија, али је убрзо с њим и Марком Лепидом склопио тријумвират. После друге победе над Антонијем код Акцијума 31. пре нове ере, под именом Август преузео је сву власт и укинуо републику. Завео је нови облик владавине и администрације познат као принципат; у стварности, био је то почетак епохе царства, а Римска Република била је заувек сахрањена. Украсио је Рим многим грађевинама, помагао науку, уметност и уопште стваралаштво. Време његове владавине сматра се најсјајнијим периодом римске историје и познато је као „Августов златни век“.

1646. – Рођен је енглески астроном Џон Флемстид, оснивач опсерваторије у Гриничу.

1662. – Умро је Блез Паскал, француски математичар, физичар, писац, филозоф и мистик, који је поставио основе рачуна вероватноће. Веома млад истакао се открићима из геометрије и физике: у 16. години објавио је расправу о конусним пресецима, а у 18. довршио конструисање математичке машине, аритмометра, која је обављала четири основне рачунске операције. Први је математички третирао проблем вероватноће у хазардним играма и с француским математичарем Пјером Фермаом поставио је основе рачуна вероватноће. Изумео је и хидрауличну пресу и утврдио да притисак ваздуха опада с висином и да се помоћу барометра може утврдити висина планина. До 24. године бавио се само математиком и физиком, а потом је дошао до закључка да је његова дотадашња активност небитна и посветио се верским темама, филозофији па и књижевности. Повукао се у манастир Пор-Роајал, у ком се налазила група такозваних јансениста. Званична Црква била је веома искључива према јансенистима, па је Паскал сносио последице оваквог избора. Дела: „Писма једном провинцијалцу“ (антијезуитски текст), „Мисли“ (контемплативан текст, дубоко хришћански).

1691. – Аустријанци су код Сланкамена, под командом фелдмаршала Лудвига Вилхелма Баденског, потукли Турке које је предводио велики везир Мустафа Ћуприлић. У бици, у којој је на страни Аустријанаца учествовало и око 10.000 Срба под командом Јована Монастерлије, Турци су потпуно разбијени, а уз великог везира погинуло је 18 паша, стотинак официра и око 20.000 војника, док су Аустријанци имали око 7.000 погинулих и рањених.

1819. – Умро је шкотски инжењер и физичар Џејмс Ват, проналазач парне машине 1765. године, чиме је започела индустријска револуција. Близу Бирмингема основао је прву фабрику за израду парних машина. Унапредио је низом открића науку о топлоти. Њему у част мерна јединица за снагу названа је ват (ознака W), а инструмент за мерење електричне снаге ватметар.

1871. – Рођен је амерички пилот и конструктор авиона Орвил Рајт, пионир авијације, који је 1903. с братом Вилбуром, у авиону њихове израде, извео први лет у историји ваздухопловства. Лет је трајао 59 секунди и авион је прелетео 285 метара. Браћа Рајт су већ 1905. конструисала авион који је прелетео 39 километара. Основали су 1909. „Америкен Рајт компани“ за производњу авиона и исте године војсци САД испоручили први борбени авион „Сигнал Корпс И“.

1878. – После жестоких уличних борби, аустроугарске трупе су ушле у Сарајево. Месец дана раније, одлуком Берлинског конгреса, Аустроугарска је добила право да на 30 година окупира Босну и Херцеговину и у њој „заведе ред и мир“. Године 1908. Аустроугарска ће анектирати БиХ, супротно одредбама Берлинског конгреса, што ће изазвати велико незадовољство.

1883. – Рођена је француска модна креаторка Габријела „Коко“ Шанел, један од светских „модних диктатора“ 20. века, која је готово шест деценија суверено владала високом париском модом.

1899. – Рођен је патријарх српски, архиепископ пећки и митрополит београдско-карловачки Герман (световно име Хранислав Ђорић). Замонашио се 1951. у Студеници, претходно је био свештеник. Богословски факултет студирао је у Београду, а права у Паризу. После смрти патријарха Викентија, 1958. изабран је за поглавара Српске православне цркве. Водио је Српску православну цркву у веома тешким временима необично вешто и мудро. Пошто је тешко оболео, 2. децембра 1990. за патријарха српског изабран је Павле, дотадашњи епископ рашко-призренски.

1902. – Рођен је амерички писац Огден Неш, веома плодан песник, чија се духовита поезија одликује слободном формом и уопште неконвенционалним приступом. Писао је, међутим, и „строжу“ поезију, у којој је испољио дубину осећања па и склоност ка некој врсти филозофског погледа. Дела: збирке песама „Штихови“, „Смешна смеша Огдена Неша“, „Овде сам и сам туђинац“, „Породични састанак“, „Добре намере“, „Онамо не можете одавде“.

1915. – На Сави код београдске Чукарице поринут је ратни брод „Јадар“. Овај догађај узима се као зачетак српске ратне речне флотиле и тај датум обележава се као Дан Речних јединица Војске Србије.

1928. – Рођен је Данко Поповић, српски књижевник. Правни факултет завршио је у Београду, где је провео највећи део живота. Аутор је више приповедака, есеја и романа, филмских сценарија, радио и ТВ драма, а постао је познат романом „Књига о Милутину“, вероватно најтиражнијим романом српске књижевности друге половине 20. века. Дела: романи „Господари“, „Официри“, „Свињски ујед“, „Удовице“, „Чарапићи“, „Кућа Лукића“, „Конак у Крагујевцу“; приповетке „Свечаност“ и „Кукурек и кост“; књиге есеја „Време лажи“, „Догађаји и привиђења“, „На крсту и раскршћу“, „Неспокоји“, „Божур и трње“, „Сеобе старе и нове“, „Четири ветра“.

1929. – Умро је руски балетски кореограф Сергеј Павлович Ђагиљев, један од највећих кореографа у историји балета, оснивач чувене групе „Руски балет“, која је с изузетним успехом наступала од 1909. до 1929. Окупио је сјајне балетске играче, композиторе и сликаре, а бриљантно изведени балети под његовим руководством, попут „Жар птице“, „Петрушке“, „Поподнева једног фауна“, „Посвећења пролећа“ и „Тророгог шешира“, врхунац су балетске уметности.

1942. – Британске и канадске трупе извеле су десант код Дипеа у Француској, у покушају да униште немачка постројења обалске одбране и потисну Немце, али је подухват катастрофално окончан. Од око 6.000 савезничких војника, само 2.500 се вратило, а остали су погинули или заробљени.

1945. – У Вијетнаму је под руководством Хо Ши Мина отпочела „августовска револуција“ против француских колонијалних трупа, прва етапа оружане борбе вијетнамског Покрета отпора, која је после само две седмице омогућила проглашење Демократске Републике Вијетнам (каснији Северни Вијетнам). Француска је одбила да призна самопрокламовану државу. Северни Вијетнам стекао је независност 1954. захваљујући војним победама ослободилачког покрета „Вијетмин“ и поразу елитних француских јединица. Вијетнам је раније био саставни део Француске Индокине (Камбоџа, Лаос и Вијетнам).

1953. – У војном удару који су организовали Американци збачен је ирански председник владе Мохамад Мосадек, а шах Мохамад Реза Пахлави вратио се на престо Ирана.

1960. – Совјетски сателит „Спутњик 5“ лансиран је у орбиту око Земље, носећи псе „Белку“ и „Стрелку“.

1966. – У источној Турској у земљотресу је погинуло више од 2.000 особа.

1974. – Амбасадор САД на Кипру Роџер Дејвис убијен је током антиамеричких демонстрација у Никозији.

1978. – У пожару који су исламски терористи подметнули у позоришту у иранском граду Абадану погинуло је више од 400 лица.

1979. – Руски космонаути Владимир Љаков и Валериј Рјумин вратили су се на Земљу васионским бродом „Сојуз 34“ после рекордних 175 дана у свемиру.

1980. – У пожару који је приликом принудног слетања на аеродром у Ријаду захватио саудијски авион погинула је 301 особа, путници и чланови посаде.

1983. – Умро је Александар Ранковић, потпредседник СФРЈ и члан најужег руководства владајућег Савеза комуниста Југославије до смењивања са свих функција 1966. После завођења Шестојануарске диктатуре 1929. осуђен је на шест година робије због илегалне комунистичке активности, а 1940. постао је члан Политбироа Комунистичке партије Југославије. У Другом светском рату руководио је припремама за устанак против окупаторске немачке војске, а нацистичка полиција ухапсила га је у Београду крајем јула 1941. После хапшења у болници је држан под стражом, али је ослобођен смелом акцијом београдских скојеваца. Као организациони секретар КПЈ и члан Врховног штаба партизанских јединица, основао је 1944. службу безбедности под називом Одељење за заштиту народа (ОЗНА). После рата био је министар унутрашњих послова и потпредседник савезне владе. У политичком обрачуну с њим на Четвртом пленуму Централног комитета СКЈ 1966. на Брионима, југословенски председник Јосип Броз Тито оптужио га је за злоупотребе Службе државне безбедности, а Ранковић је лишен свих функција и потпуно искључен из јавног живота.

1991. – У Москви је покушан државни удар, познат као Августовски, који је два дана касније окончан неуспешно, против совјетског председника Михаила Горбачова. Указом потпредседника Совјетског Савеза Генадија Јанајева, Горбачов је уклоњен с власти, уз образложење да „из здравствених разлога“ није у могућности да извршава обавезе председника Совјетског Савеза.

1994. – Умро је амерички хемичар Линус Карл Полинг, добитник Нобелове награде за хемију 1954. и Нобелове награде за мир 1962. Прву је добио за примену квантне механике у истраживању структуре молекула, а другу за упорно настојање да буде успостављена међународна контрола нуклеарног оружја и забрана атомских проба.

1996. – Шест руских, француских и америчких космонаута сусрело се на „Миру“, укључујући Клоди Андре-Деше, прву Францускињу у космосу, која је тог дана на ту руску космичку станицу лансирана руском ракетом „Сојуз-У“.

2002. – Приликом пада хеликоптера типа „Ми-26“ у Чеченији, за који су одговорност преузели исламски терористи, погинуло је 118 руских војника, што је највећи појединачни губитак руске војске током вишегодишњих оружаних сукоба у тој руској кавкаској републици.

2002. – У свом стану у Багдаду пронађен је мртав палестински терориста Абу Нидал, који је наводно три дана раније извршио самоубиство.

2003. – У најгорем нападу у историји ОУН, исламски терористи су камионом натовареним експлозивом разорили седиште УН у Багдаду, усмртивши 22 особе, укључујући специјалног представника УН у Ираку Сержа Вијеиру де Мела.

2011. – Преминуо је Раул Руиз, француско-чилеански редитељ познат по ироничним, надреалним и експерименталним филмовима. Руиз је 2010. освојио престижну француску филмску награду Луј Делик за „Мистерије Лисабона“, који је те године проглашен за најбоље француско остварење. Снимио је десетине филмова, међу којима су најпознатији „Генеалогија злочина“, „Повраћено време“ (заснован на ремек-делу Марсела Пруста „У потрази за изгубљеним временом“) и „Дани на селу“. Награђиван је и на фестивалима у Кану, Берлину, Локарну, Москви, Монтреалу и Риму.

2012. – Холивудски редитељ Тони Скот, који је режирао велике акционе хитове као што су „Топ ган“ и „Гримизна плима“, извршио је самоубиство скочивши са моста у Лос Анђелесу. Млађи брат Ридлија Скота, Тони је током каријере снимио двадесетак филмова. Дебитовао је филмом „Глад“ 1983, а светску славу стекао је филмом „Топ ган“ 1986. године.

2014. – Светски фонд за заштиту природе (WWФ) саопштио је да од тог дана човечанство живи на кредит, јер улази у „еколошки минус“, пошто је потрошило све природне ресурсе које Земља може да обнови у размаку од годину дана. Године 2014. човечанство је у „црвено“ ушло дан раније него 2013. и чак месец и по дана раније него 2000. „Еартх Оверсхоот Даy“ је дан у години када је човечанство потрошило више природних ресурса него што Земља може да обнови, а праг је први пут пређен 19. децембра 1987.

2015. – Преминуо је Егон Бар, архитекта немачког јединства. Социјалдемократа Бар био је блиски сарадник Вилија Бранта и стратег његове „источне политике“. Бар се сматра једним од највећих политичара немачке послератне историје, упамћен као заговорник „политике малих корака“. Био је министар и у владама Хелмута Шмита. Противио се агресији НАТО-а на Србију, односно СРЈ, 1999. године.

2016. – Преминула је Мира Ступица, српска глумица. Играла је у свим жанровима, од класике до савременог националног и иностраног репертоара. Била је незаборавна Петруњела, Глорија, бароница Кастели, Мадам Сан Жен. На великом платну дебитовала је у екранизацији романа „Бакоња фра Брне“, почетком педесетих година 20. века. Добитница је Добричиног прстена, Статуете „Јоаким Вујић“, награде „Павле Вуисић“ и награде фестивала „Дани Зорана Радмиловића“. Објавила је књигу сећања „Шака соли“.

2018. – Перуански медији објавили су да је у тој земљи откривен редак зидни рељеф стар око 3.800 година. Рељеф, дугачак око 2,8 метара и висок око једног метра, пронађен је на археолошком налазишту Вићама, око 110 километара северно од главног града Лиме. На њему се виде четири људске главе између којих пузе змије, а главе гмизаваца усмерене су према семенкама којима је дат људски лик. Према тумачењима, змије представљају водена божанства која наводњавају земљу. Град Вићама обликован је између 1800. и 3500. године пре нове ере и познато је археолошко налазиште.

2019. – Уз политичка обраћања, минут ћутања, поезију, као и говоре о неопходности борбе против климатских промена, исландски званичници и други окупљени опростили су се од глечера Окјокул, првог несталог глечера Исланда. Одур Сигурдсон, локални геолог, који је пре десетак година прогласио да је Окјокул нестао, упозорио је да ће све ледене масе Исланда нестати за око 200 година. Постављена је и спомен-плоча.

– Данас је Преображење, дан када се Исус Христос на гори Тавор преобразио пред апостолима Петром, Јаковом и Јованом. „Његово лице засјало је као сунце, а хаљине његове постадоше беле као снег“, сведочи Јеванђеље.