Догодило се на данашњи дан – 6. август

БЕОГРАД – Данас је четвртак, 6. август, 218. дан 2026. До краја године има 147 дана.

1637 – Умро је енглески писац и глумац Бен Џонсон, који је у комедијама реалистички приказивао људску природу, настраности и страсти. Писао је поеме, трагедије са класичним мотивима, лирику. Дела: комедије „Људи и ћуди“, „Волпоне или лисица“, „Еписена или ћутљива жена“, „Вартоломејски вашар“, трагедије „Сејан“, „Катилина“, проза „Грађа, или открића о људима и стварима“.

1660 – Умро је шпански сликар Дијего Родригес де Силва и Веласкес, један од највећих у историји сликарства, дворски сликар шпанског краља Фелипеа ИВ. Дела попут „Предаје Бреде“, „Преље“, „Дворске даме“, портрета чланова краљевске породице, дворских луда, људи из народа, сведочанство су његове уметничке генијалности, али и времена и друштва у којем је живео. Изразити је представник барокне уметности. Његове слике одликују оштрина посматрања, проницљива анализа, трагање за психолошком суштином и мајсторство форме.

1806 – Наполеон Бонапарта је и формално укинуо Свето римско царство немачке нације. Хабзбуршки владари, који су вековима носили титулу владара (цара) те државе, основане још 962. године од стране Отона И, претходно су установили Аустријско царство, спојивши наследне земље Хабзбурга пошто их је Наполеон истиснуо из других немачких земаља.

1807 – Доситеј Обрадовић је током Првог српског устанка из Земуна прешао у Београд. Мноштво варошана дочекало га је на пристаништу, а топови са зидина објавили су долазак Доситеја, који је убрзо отпочео велики просветитељски посао у Карађорђевој Србији.

1809 – Рођен је енглески писац Алфред Тенисон, мајстор форме, поета необичне мелодичности. Тенисоново обимно и разноврсно дело изражава дух и расположење његовог времена: филозофске и верске сумње изазване еволуционистичким учењима, као и склоност демократском поретку. Дела: поеме „Краљевске слике“, „Принцеза“, елегија „Ин мемориам“, мноштво лирских песама.

1825 – Област Горњег Перуа проглашена је независном државом после три века шпанске колонијалне владавине. Нова држава узела је име Боливија по презимену Симона Боливара, ослободиоца Латинске Америке.

1881 – Рођен је енглески микробиолог Александер Флеминг, који је 1928. из гљиве Пенициллиум нотатум изоловао први антибиотик пеницилин. Откриће није коришћено до Другог светског рата, када су га британски физиолог и биохемичар Ернст Чејн и аустралијски лекар Хауард Флори применили у лечењу инфекција. Флеминг је 1945. са њима поделио Нобелову награду за медицину.

1890 – У њујоршком затвору „Обурн“ убица Вилијам Кемлер погубљен је на електричној столици. Био је то први случај у историји да се смртна казна извршава на овај начин.

1903 – У Сењском руднику, најстаријем руднику у Србији за експлоатацију угља, започео је масовни штрајк рудара због отпуштања групе радника и несреће која се претходно догодила. Након девет дана штрајк је окончан успехом, повратком на посао отпуштених, скраћењем радног времена и уопште побољшаним условима. Тај датум је касније прихваћен као Дан рудара и он се сваке године у Србији посебно обележава. У Сењском руднику производња угља је започела 1853.

1914 – Аустроугарска је објавила рат Русији.

1914 – Србија је, солидаришући се са савезницима, објавила рат Немачкој, пошто је Немачка објавила рат Русији 1. августа, а Француској 3. августа.

1917 – Рођен је амерички филмски глумац Роберт Мичам, који се педесетих година 20. века прославио улогама јунака изразите персоналности. Филмови: „Прича о Г.И. Џоу“, „Из прошлости“, „Црвени пони“, „Макао“, „Анђеоско лице“, „Друга прилика“, „Река без повратка“, „Бандидо“, „Ловци“, „Најдужи дан“, „Елдорадо“, „Анцио“, „Добри момци и рђави момци“, „Збогом лепојко“, „Рајанова кћи“, „Јакуза“, „Битка за Мидвеј“, „Маријини љубавници“, „Амбасадор“.

1918 – Немачка офанзива на Марни, последњи велики напад Немаца у Првом светском рату, окончана је неуспехом, а из строја је избачено најмање 100.000 немачких војника.

1928 – Рођен је Енди Ворхол, амерички сликар, новинар, филмски режисер и продуцент, један од најзначајнијих поп-арт аутора. Дрско и духовито исмевао је баналност масовне потрошачке цивилизације и америчке митове, све до такозваног покрета за ослобађање жена. Филмови: „Емпајер“, „Сан“, „Девојке из Челзија“, „Усамљени каубоји“, „Месо“, „Ђубре“, „Секс“, „Побуњене жене“, „Месо за Франкенштајна“, „Крв за Дракулу“.

1940 – Естонија је и формално постала саставни део Совјетског Савеза под називом Естонска Совјетска Социјалистичка Република. Совјетске трупе ушле су на територију Естоније 1939. у складу са одредбама споразума Стаљин–Хитлер о подели Пољске. До Првог светског рата она је вековима била саставни део Руског царства.

1945 – Амерички бомбардер типа „Б-29“ избацио је атомску бомбу на јапански град Хирошиму. Експлозија је претворила у пепео простор у радијусу од 11 километара. Од ударног таласа непосредно је погинуло око 78.000 особа, а до краја 1950. умрло је приближно 250.000 становника Хирошиме. Уништено је 69 процената објеката у граду. Последице су уочљиве деценијама потом: масовна леукемија и бројне генетске и патолошке промене на новорођенчади. Три дана касније друга америчка атомска бомба бачена је на Нагасаки. Јапан је потом пристао на капитулацију, чиме је Други светски рат окончан.

1946 – Умро је Веселин Чајкановић, српски класични филолог и историчар религије, члан Српске краљевске академије. По окончању студија класичних језика на Великој школи у Београду 1903. усавршавао се у Немачкој, у Лајпцигу и Минхену, где је докторирао 1907. На Филозофском факултету у Београду руководио је Катедром за класичну филологију. На Богословском факултету предавао је Упоредну историју религија. У више наврата био је декан Филозофског факултета. Руководио је Задужбином Николе Чупића, Друштвом Св. Саве, био је управник Српске књижевне задруге. Као резервни официр учествовао је у балканским ратовима и у Првом светском рату. У Бизерти је основао Штампарију српских инвалида и часопис „Напредак“. Преводио је Плутарха, Тацита, Вергилија, Светонија, Ливија, Плаута. Посебно су значајна његова истраживања старе српске религије и митологије. Одликован је низом одликовања, између осталих и Легијом части. Дела: „Вергилије и његови савременици“, „О српском врховном богу“, „Мит и религија у Срба“, „Речник српских народних веровања о биљкама“, „Стара српска религија и митологија“.

1960 – Кубански лидер Фидел Кастро објавио је одлуку о национализацији америчких компанија на Куби. Одлука је донета пошто су САД ограничиле увоз кубанског шећера.

1962 – Јамајка је стекла независност после 300 година британске владавине.

1973 – У егзилу је умро негдашњи кубански диктатор Фулхенсио Батиста и Салдивар, који је владао Кубом од 1952. до 1959, када је збачен у револуцији под вођством Фидела Кастра.

1990 – Савет безбедности Уједињених нација једногласно је изгласао резолуцију о забрани трговине са Ираком после инвазије ирачких трупа на Кувајт.

1996 – Амерички научници су саопштили да су пронашли доказ да је на Марсу постојао живот, на основу испитивања остатака метеорита пронађеног на Антарктику.

2003 – Суд на Мадагаскару осудио је бившег председника те афричке острвске земље Дидијеа Рацираку на 10 година принудног рада због проневере јавних фондова у вредности 49 милиона малгашких франака (8,24 милиона долара).

2005 – Умро је бивши британски министар спољних послова Робин Кук, који је имао истакнуту улогу у агресији НАТО снага на Србију, односно СРЈ, 1999. године.

2005 – Умро је кубански певач Ибрахим Ферер, члан једне од најпознатијих кубанских музичких група „Буена Виста Социал Цлуб“, која је свету открила лепоте традиционалне кубанске музике.

2025 – У Гани је у паду хеликоптера погинуло осморо људи, међу њима и два министра, одбране и животне средине. Летелица се кретала из престонице Акре према региону Ашанти. Међу погинулима је био и потпредседник владајуће странке Национални демократски конгрес, као и високи саветник за националну безбедност, па је несрећа доживљена као национална трагедија.